STIGLI SMO

PUTOVANJE

    Krenuli smo u subotu. Trebalo je da krenemo u 9 i 30, ali pošto su neki kasnili otprilike to je bilo u 10. Kada je trebalo da krenemo prvo smo se svi zajedno slikali,  a dve najmanje i najslađe devojčice, Radica i Anita, su se slikale same. Kad smo ušli u autobus svi su piočeli da jedu čips, a skoro niko nije znao gde idemo. Nikome nije bilo dosadno, svi smo se upoznali i stekli novo društvo i nikome nije bilo loše. Svi su se premeštali, skoro niko nije mogao da spava, a dve predivne vaspitačice Žaklina i Slađa imale su previše razumevanja. Posle smo malo slušali muziku i gledali film. I svako je delio sa svakim slatkiše i slaniše.

    Prva pauza je bila kod restorana Tito, to je otprilike na pola puta do Niša i hteli smo da jedemo sladoled, ali nismo smeli zato što je možda bio bajat, ali su se neke devojčice snašle i kupile su lizalicu, a s jednom drugaricom smo se šalili da je moja snajka i snajka našeg  druga Trifuna, i da ćemo je deliti na pola. Posle smo ušli u autobus  i za sat vremena smo imali drugu pauzu ispred ispred Niša i tu su ušli naši realizatori na kampu iz Crvenog krsta. Pošto smo bili nestrpljivi svi smo pitali jednog od realizatora za koliko stižemo, a on je rekao za 15 minuta i tako dok smo pričali eto, vidi, putovali smo.

     Ratko je odjednom počeo da povraća u kesu, a nikome nije rekao, a posle smo opet pitali Milana  za koliko stižemo, on je rekao za pola sata, kako nas je on samo zamajavao. I posle dugog puta stigli smo u mesto Divljana. I svi smo bili srećni jer hotel i osoblje je zaista divno.

Danijela Tasić

HOTEL GAJ

    Ja sam Katarina i pričaću vam kakav je hotel gde se sa svojim drugarima provodim. Hotel Gaj u Divljani je prelep.Tu se nalazi 19 spavaćih soba, a i ostale prostorije: kuhinja, biblioteka, učionice, računari i tako dalje. Hotel je sređen uredno i zategnuto i pun ljubavi. Sa nama su i kuvarice, konobar, vaspitači, neki sportisti i drugi gosti. Svi oni su dobri prema nama, svi su druželjubivi, i svi se družimo. Zato smo svi tako dobro i zdravo, možda samo zbog hotela Gaj.

Katarina Marković

Utolili svoju glad...

Igrali fudbal i odbojku...

SPORTSKE AKTIVNOSTI

     Nakon dugog putovanja stigli smo u odmaralište Crvenog krsta “Gaj”. Jedva smo čekali da vidimo prirodu, sportske terene i naravno naš smeštaj. Kada smo stigli išli smo na ručak, malo smo se odmorili i napokon krenuli na spoerske terene. Imali smo problema dok smo se malo upoznali. Naši vaspitači su poneli rekvizite. Do terena smo kratko pešačili, prolazili smo kroz malu, zelenu i lepršavu šumu, koja je bila malo blatnjava. Većina se žalila zbog blata, ali niko nije dozvolilo da mu blatnjava šuma pokvari raspoloženje. Bilo je dva terena. Devojčice su igrale odbojku, a dečaci fudbal. Vaspitači su se sa nama igrali odbojke, fudbala, badmintona. Lopte su letele na sve strane, a mi smo jurili za njima. Počela je da pada slaba kiša, pa smo morali da se sklonimo. Nakon kraćeg vremena kiša je prestala. Većina se šetala oko sportskog terena. Zelena trava je lepršala sa mirisima proleća, dala nam je hrabrosti da jedni s drugima pitamo, kažemo šta nam se sviđa, a šta smeta. Nekoliko sati pre večere, otprilike oko 17 časova otišli smo u odmaralište.                  

                                                                                                           Nataša Šavelić

Bojili jaja, jer sutra je Uskrs...

FARBANJE JAJA

     Posle odmora od putovanja, u subotu, otišli smo na kreativnu radionicu da farbamo jaja. Bojili smo temperama, voštanim bojema i sprejevima. Svako je farbao po jedno ili dva jajeta. Kuvarice su skuvale tridesetak jaja. Bila su šarena posle našeg bojenja. Pomagale su nam Jelena, Aleksandra, Slađa i Žaklina. Na jajima su bili nacrtani krstići, more, glava mačke, ptice, cvetići, zvezdice...

    Danas smo jaja odneli u manastir Svetog Dimitrija, koji nije daleko od odmarališta. Tu smo upoznali oca Serafima. Kucali smo se svi međusobno. Otac Serafim nas je primio lepo. Bio je ljubazan prema nama. Jednu korpu sa jajima smo ostavili ocu Serafima, monasima i monahinjama, a drugu smo vratilili u hotel.

Suzana Tasić

USKRŠNJI DAN

    Danas, na Uskrs, deca iz odmarališta Crvenog krsta su posetila manastir Svetog Dimitrija. Deca iz Udruženja su ponela u manastir korpe sa jajima. Posle manastira svi su otišli u hotel na ručak. Deca su zadovoljna hranom. U trpezariji je došli do zadirkivanja, Ratko Remištar je zadirkivao Katarinu Marković, a takođe je neočekivano poljubio Danijelu Tasić u obraz.Većina dečaka je svoje vreme provela igrajući se na kompjuteru.

    Danas je Jelena Milenković pričala o Anriju Dinanu. Dečak po imenu Žarko je bio u ulozi Anrija Dinana, a ostala deca su bila ranjenici koje je on trebalo da izleči. Ovaj dan za decu iz Udruženja je bio vrlo poseban pa se nadamo da će tako biti i nadalje.

Jelena Marković

Kod starog hrasta

HRASTOVO DRVO

    Posle Jeleninog učenja o Crvenom krstu, otišli smo da vidimo hrastovo drvo staro oko 700 godina. Posle 20 minuta pešačenja stigli smo do starog hrasta. Uhvatili smo se svi za ruke i izmerili koliko je široko drvo. Oko drveta je bilo nas šesnaest. Pored njega smo se slikali i brali bele rade i maslačke. Tu je bila jedna česma gde smo svi pili vodu. Usput smo sreli jednu malu devojčicu koja se zove Kristina i ima četiri godine. Ona je htela da podje sa nama, jer nema s kim da se druži. Svom dedi je samo reklai da ide sa nama i počela je da mu maše. Milan ju je snimio i fotografisao. Rekli smo joj da ćemo doći po nju poslepodne, ali ona nije htela da pristane. Deda joj je rekao da će je dovesti kod nas kad odspava. Sa Jelenom smo se dogovorili da ćemo posetiti Kristinu kad budemo imali vremena. Po povratku Milan nam je pričao o Sundjer Bobu, koji je živeo u obližnjem Divljanskom jezeru, koje je presušilo, i da je zbog toga je Sundjer Bob morao da se odseli u Holivud i da tamo nastavi da snima crtaće.

Suzana Tasić    

IGRE BEZ GRANICA

   Posle večere svi smo se obukli i čekali vaspitače da počenemo sa igrama. Napravili smo tri ekipe. Prva ekipa je smislila naziv Hijene, druga Crvene jabuke, a treća Mačori. Svi su bili uzbuđeni da što pre krenemo i na kraju smo krenuli. Prva igra je bila konfete i slamčice, igra je trajala 3 minuta, svi su počei da najvijaju, Mačori! Hijene! Crvene jabuke, tako sve dok Oliver nije rekao stop, žiri je počeo da broji ko je koliko konfeta preneo sa jedne na drugu stolicu pomoću cevčice. Oliver je rekao da je to tek prva igra i krenuli smo na drugu igru, a to je bilo provlačenje kašike vezane za kanap koja je morala svakom iz ekipe da prođe kroz oba rukava. Treća igra je bila ples sa balonima. Po dvoje iz ekipe plesali su uz muziku tako da im balon bude između glava, balon nije smeo da padne na pod, a nije smeo ni da se pridržava rukama. Četvrta se zvala oblačenje. Ta igra se igra tako što svi oblače jednog iz ekipe i to za 2 minuta.  Peta igra je bila muzičke stolice. Po dvoje iz ekipe su iz ekipe su hodali oko stolica kojih je bila po jedna manje od broja učesnika. Kada muzika stane trebalo je da sednu na stolicu, a onaj koji ne nađe stolicu ispada iz igre. Šesta igra je bilo takmičenje ko će pre da oljušti i pojede kuvano jaje. Sedma igra je bila puzzle, po jedan iz ekipe trebalo je da složi sliku iz delova. Osma igra je bila muzički kviz. Predstavnici ekipa trebalo je da pogodi naziv puštene numere ili izvođača. Deveta igra se zove jedenje džema. Po jedan predstavnik iz ekipe trebao je da pojede parče hleba namazano sa džemom ali tako što ne koristi ruke, nego jede hleb koji je okačen na konac i drži ga podignutog jedan iz žirija.

   Evo kakvi su bili krajnji rezultati:

I mesto – HIJENE, II mesto – MAČORI, III mesto – CRVENE JABUKE.

Danijela Tasić

FUDBALSKE AKTIVNOSTI

   Iz Odmarališta smo posle ručka krenuli do sportskog terena. Kada smo stigli tamo su bili neki dečaci iz Bele Palanke i mi smo ih pitali da zajedno igramo fudbal. Podelili smo se u ekipe. Ja sam bio u ekipi meštana, a u drugoj ekipi su bili: Jefta, Ilija, Žarko, Mirsad i Trifun. U početku je vodila Jeftina ekipa, sa 4:0. Nakon izvesnog vremena moja ekipa je dala gol. Iz moje ekipe je jedan dečak šutnuo loptu, a Trifun je hteo da je primi, okliznuo se i udario lakat, ništa strašno. Kad je Jeftina ekipa krenula u napad Žarko je izbio loptu do Jefte, on je hteo da je primi i oborio je dečaka iz moje ekipe. Jeftina ekipa je naglo počela da daje golove i dali su još deset, a mi još četiri. Mi smo predali utakmicu jer su neki dečaci morali da idu kuci u Palanku. Tada ih je realizator Milan zamolio da se zajedno slikamo kao jedan tim i da tu sliku stavimo na naš sajt. Utakmica je bila kvalitetna, protekla je u fer i korektnoj borbi i završila rezultatom 14:4 za Jeftinu ekipu. Sa Belopalančanima smo se dogovorili da i sutra odigramo neku utakmicu.

   Dok smo mi igrali fudbal, devojčice su igrale badmidton i odbojku i nisu stigle da navijaju.

Nataš Šavelić i Milan Staletović

ROĐENDANSKA ŽURKA

   Sinoćna žurka je bila povodom rođendana naše drugarice Kaće. Za vreme večere imali smo dezert iznenađenje. Naš dragi konobar čika Zoki je iz kuhinje izneo predivnu tortu. Čika Oliver glavni pokretač ovog kampa svirao je na gitari rođendansku pesmu i svi zajedno zapevali:

"Danas nam je divan dan, divan dan,

Našoj Kaći rođendan, rođendan... "

   Slatko smo se najeli i spremili za žurku. Otišli smo u sobe i pozajmljivali smo jedni drugima razne stvari. Dečaci su uglavnom sedeli za kompjuter i puštali muziku, retko ko je i igrao sa nama.

                                                                                            Nataša Šaveljić

INTERVJU SA JELENOM

   Jelena je jedan od realizatora programa na ovom Kampu. Ona je stalno sa nama i vodi radionice na kojima nam priča o Crvenom krstu, i baš nam je super drug.

   Kako se zoveš i prezivaš: - Jelena Milenković.

   Gde živiš: - U Nišu, negde u centru.

   Kada si rodjena? - 4.10.1980.

   Šta najviše voliš? - Svoju sestru, psa Dunjicu i prijatelje, ah, da, i filmove.

   Koje filmove voliš? - Trilere i drame.

   A tvoj omiljeni glumac? - Uvek mi je teško da izdvojim nekog posebnog!

   Da li studiraš i šta studiraš? - Studiram međunarodne odnose.

   Omiljeni pevač i pevačica: - Lenny Kravitz, Anna Oxa.

   Kad si počela da se baviš humanitarnim radom? - U septembru prošle godine, žao mi je što to nisam počela da radim i ranije, ali dobro, pogreši čovek.

   Da li to radiš svojom voljom ili za pare? - Svojom voljom, iz vrlo sebičnih razloga; sviđa mi se osećaj kad radim nešto lepo.

   Kako ti se čini u ovom hotelu? - Meni se jako sviđa, priroda, vi, moji drugari

   Da li ti se svidja hrana u hotelu? - Uglavnom da.

   Da li voliš da kuvaš i šta kuvaš? - Kuvam kad imam vremena, volim da spremam pastu. Trenutno radim na jednom posebnom receptu za tortu kojim neverovatno vladaju moje kolege realizatori Sanja i Milan.

   Da li imaš ljubimca i kako se zove? - Imam psa labradora Dunju i belu mačku Cicu.

   Da li Dunja najviše voli tebe? - Volela bih da Dunja voli samo mene, ali ona voli sve ljude!

   Da li si zaljubljena i da li imaš dečka? - Ne i ne. Kad ja rešim, imaću dečka!

   Šta najviše voliš kod muškarca? – Oči i široka ramena.

   Da li si udata? - Ne, još ne razmišljam o udaji.

   Koji je tvoj hobi? - Nemam hobi. Ustvari, kako reče Sanja, šta je šoping?!

   Omiljena knjiga? - Dolazim po tebe i vodim te sa sobom, Nikolo Amaniti.

   Tvoj stil oblačenja: - Jednostavan.

   Pošto smo te dugo čekali za intervju, jer si se tuširala, koju kupku i mleko za telo koristiš?

- Dove.

Milica i Danijela

NOVINARSKA RADIONICA

    Pored kreativne radionice na ovom kampu postoji i novinarska radionica. Ima nas šestoro koji pišemo tekstove, a naš realizator Milan ispravlja greške. Naša radionica se nalazi u biblioteci  odmarališta ''Gaj''. Veoma je zabavno. Pričamo sve i svašta, uzimamo knjige koje su nam potrebne, smejemo se, bolje rečeno uživamo. Svaki od nas ima poseban zadatak. Opisujemo događaje iz prethodnog dana. Pre neki dan Milan nam je pričao kako je upoznao Sunđer Boba  i njegove drugare. Rekao je da se kupao sa njim. Većina mu je poverovala. Želi da nam dan bude zanimljiviji. On pokušava da nam oko pisanja pomogne onoliko koliko može. Radimo intervjue sa vaspitačima, našim drugovima iz Kampa. Danas smo pisali o maskembalu, Jeleninoj radionici i mnogo čemu. Milan se trudi da prekuca sve naše radove i to zajedno sa Sašom stavi na internet, da bi ceo svet video šta mi ovde radimo. Nadam se da će ovako biti do kraja kampa.

Nataša Šaveljić

MASKEMBAL

   Sinoć dok smo imali novinarsku sekciju, Slađa je došla i rekla nam da imamo maskembal. Večerali smo i počeli da se spremamo. Pola nas nije znalo šta će da bude. Sanja i Jelena su došle i predložile nam neke maske. Najlepše Sanjine maske su bile Pipi duga Čarapa i Balerina, a Jelenina je bila Gejša. Bojili  smo se bojicama i šminkom. Posle dugog vremena počeo je maskembal. Milan je pisao ko će prvi da predstavlja svoju masku. Spisak je izgledao ovako:

   Danijela – Ciganka Rosa (gatara), Katarina – Mina Kostić (pevačica sa Pinka), Ilija – klovn Srcko, Žarko – Mumija, Mirsad – fudbaler Ronaldo, Jelena – Milica Todorović (takođe pevačica), Suzana – Jelena Dokić, Milica – Gejša, Nataša – Pipi Duga Čarapa, Trifun – Kik-bokser, Jefta i Milan – Doktor i pacijentkinja, Anita – Balerina, Radica – Crvenkapa, Ratko i Ratko – Autostoperi.

   Pobednici su bili svi. Prvo mesto su bili Bokser i Gejša. Drugo mesto su osvojili Vračara i Klovn. Treće mesto: Mumija i Pipi Duga Čarapa. Najslađe maske su: Balerina i Crvenkapa. Sportske maske: Jelena Dokić i Ronaldo. Najizgubljenije maske: Stoperi. Najbolji performans: Doktor i pacijentkinja. Najbolje muzičke maske: Milica Todorović i Mina Kostić. Žiri je bio u sastavu: Čika Mitar karatista, Žaklina i Slađa.

Suzana Tasić

INTERVJU SA MILICOM

   Milica je veoma dobra drugarica.Na kampu sam je prvi put upoznala i ima dobro srce.Uvek je tu kad nam je potreban neki savet.Veoma je druželjubiva.Voli da se šali.Ima sobu pored moje.Želim joj sev najbolje u životu.

   1. Kako se zoveš i prezivaš? -Milica Deverdžić.

   2. Kada si rodena? -15. 5.1994. godine

   3. Da li imaš brata ili sestru? - Da,nas je sedmoro.

   4. Kako se zovu? -Miško, Slaviša, Saša, Slavica, Zorica, Radica i ja.

   5. U koju školu ideš? -"Filip Kljajić".

   6. Koje si odeljenje i kakav si đak? -V₃, odličan đak.

   7. Gde ziviš? - U Beogradu, na Adi Ciganliji.

   8. Omiljeni glumac i glumica? - Bred Pit i Angelina Jolie.

   9. Omiljeni film? - Žrtva, gledala sam ga neko veče na Pinku

 10. Najbolji pevač i pevačica? – Ceca.

 11. Da li nesto treniraš? - Da, rukomet, treniram godinu dana.

 12. Koliko dugo treniraš i da li ti je zanimljivo na treninzima? - Skoro jednu godinu i veoma je zanimljivo.

 13. Da li si zaljubljena? - Da, veoma.

 14. Ako nije tajna kako se zove, Uroš? - Nisam zaljubljena u Uroša, on mi je samo simpatija!

 15. Da li imaš kućnog ljubimca? - Ne.

 16. Da li imaš neki hobi? - Da, kada god mogu igram odbojku.

 17. Tvoj stil oblačenja? - Suknjice, farmerke i neke majčice.

 18. Omiljena knjiga? - Robinson Kruso.

 19. Da li si se malo dvoumila da dođeš na kamp? - Onako.

 20. Jel ti zanimljivo na kampu? - Jeste, super se provodim, lepo je i zabavno!

 21. Šta ti se najviše sviđa? - Sportske aktivnosti, šetanje, obilazak, društvo...

 22. Kako ti se čini hrana? - Današnja večera pica

 23. Da li bi volela da se kamp produži? - Da, to bi bilo EXTRA.

Nataša Šavelić

ŠIZ FRIZ

   Posle večere svi su ušli su u sobu, neko u svoju, neko kod druga ili drugarice da pomognu jedni drugima da naprave različite frizure, ali najviše ih je bilo sa pastom sa zube.

   Došao je i žiri, Jovana, najpoznatija frizerka iz obližnjeg sela Mokra i Mihajlo, stilista iz Pariza. Svi su ustali i počeli da idu u krug. Tu su bili Katarina – Kružni tok, Ilija – Friz ljigavosti, Suzana – Tri repića, Ratko – Zalizano od napred, Mirsad – Skoro pa čiroki, Ratko R. – Pahuljica, Radica – Najbockavija, Trifun – Mesečina, Milan – Crveni krst, Danijela – Pelcer od borići, Anita – Šiz friz. Čika Oliver je sve slikao a posle su Jovana; Mihajlo i Sanja otišli u drugu učionicu da odluče o pobednicima. Posle 15 minuta su se vratili i proglasili pobednike. Uručeno je niz specijalnih nagrada a kao prve tri nagrade proglašeni su : I mesto Anita, II mesto Danijela i III mesto Milan.

Danijela Tasić

PARKIĆ

   Nakon divnog doručka izašli smo u parkić pored Odmarališta. U parkiću je tobogan po kome se deca spuštaju i takmiče se ko će prvi da se spusti.   Tamo se nalaze i vozić, klackalice i ljuljaške oko kojih se često sakupljamo. Parkić ukrašava predivno drveće koje drži hladovinu. Danas su vaspitači sedeli na stepeništu pored parka, dok smo se mi igrali, ljuljali i klackali. Neki dečaci su danas sakupljali šišarke koje su pale sa borova.

Milica Deverdžić

INTERVJU SA BJORN RAMOM

    Bjor Ram radi u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta kao delegat Službe traženja i danas nam je došao u posetu. Iskoristili smo priliku da saznamo nešto više o njemu i o onome šta radi. Pošto ne govorimo baš dobro engleski, zamolili smo čika Olivera da nam bude prevodilac (čika Olivera, hvala vam).

1. Kako se zovete i odakle dolazite, gde ste rođeni?

- Bjorn Ram i dolazim iz Nemačke.

2. Da li ste voleli školu i kakav ste bili đak?

- Uglavnom sam voleo, ali ne uvek. Mislim da sam bio dobar đak i dobar student.

3. Koji  vam  je bio omiljen predmet u školi?

- Moj omiljeni predmeti su bili Gegrafija i Istorija.

4. Čime se bavite?

- Radim za Međunarodni komitet Crvenog krsta.

5. Koliko već dugo radite u Crvenom krstu?

- Radim već 6 godina.

6. Šta vas je privuklo da se time bavite?

- To je bila slučajnost, moj prijatelj je radio za Crveni krst i on mi je rekao o angažovanjima u Crvenom krstu i sve mi se to dopalo.

7. Koliko ste već dugo u Srbiji i da li vam se sviđa naša zemlja?

- Došao sam u Srbiju pre manje od dva meseca i mnogo mi se sviđa, posebno sada kada mogu da putujem i van Beograda i vidim ostatak vaše zemlje.

8. Da li govorite srpski, koju reč umete da kažete na srpskom?

- Ne govorim dobro srpski, tek sam počeo sa časovima, imao sam tek dva časa i ne znam više od: "dobar dan", "kako si", ali nadam se da ću sledeći put kada budem došao znati više.

9. Da li ste oženjeni, ili možda zaljubljeni?

- I zaljubljen i oženjen u istu osobu!

10. Da li imate dece?

- Još uvek ne.

11. Kako vam se sviđa ovde u Divljani?

- Veoma mi se sviđa, mesto je baš lepo, uživam u boravku ovde.

12. Da li vam se dopada priroda ovde?

- Lokacija je veoma lepa, volim brda i planine, tako da mi se Divljana mnogo sviđa, žao mi je što ću ovde ostati samo par sati.

13. Kako provodite slobodno vreme, da li čitate, ili možda gledate crtaće?

- Ne volim da gledam crtaće, ali volim da čitam, da putujem i da kuvam.

14. Koja vam se zemlja od ohih od kojih ste posetili najviše sviđa i šta volite da kuvate?

- Ima puno lepih zemalja, ne mogu da posebno izdvojim ni jednu, trenutno obilazim zemlje u regionu. Volim da kuvam indijsku hranu.

15. Koju bi knjigu mogli da nam preporučite?

- Moja omiljena knjiga je Mali princ.

16. Pošto ste videli deo onoga što mi radimo na Kampu, da li vam se to sviđa?

- Sviđa mi se dosta toga, uživao sam, vidim da i vi uživate. Nadam se da ću se sledeći put malo više družiti sa vama.

17. Kako vam se mi činimo?

- Mislim da ste svi slatki, dobra deca, i da podstičete i mene da, recimo, igram košarku koju nisam igrao već dvadeset godina.

18. Mi sutra idemo na izlet do Pirota, da li bi voleli da krenete sa nama?

- Hvala na pozivu, moram da vam se izvinim, ali večeras moram da se vratim u Beograd.

19. Šta možete da nam poručite za kraj ili možda date neki savet?

- Ništa posebno, želim da nastavite da se lepo provodite i igrate do kraja svog  druženja.

Suzana i Danijela

EKOLOGIJA

   Za vreme prepodnevnih radionica sa Milanom smo radili i pričali razne stvari o ekologiji. Milan nam je pričao koliko je naša planeta zagađena, da smeće moramo da bacamo u kantu, da ne zagađujemo prirodu jer nam je veoma potrebna, da bi na filterima termoelektrana i fabrika trebalo postavljati filtere kako bi se što manje zagađivao vazduh. Povodom ove Milanove priče shvatili smo da bi prirodu trebalo čistiti, jer ona je naše najveće blago. Na samom kraju smo ispisivali ekološke poruke na jedan pano.

   Nakon Milanove priče o ekologiji smo se dogovorili da počistimo sve što možemo oko Odmarališta, kako bi nam bilo lepše, i oko terena na kojima se svakog dana igramo. Podelili smo se u dve grupe. Stariji su čistili terene i jedan veoma štrokav bazen, koji je bio pun plastičnih flaša, žaba, lišća, kamenja, svega i svačega, a mlađi su sakupljali papiriće oko Odmarališta. Ja sam sa Danijelom i Jelenom sakupljala smeće oko terena, dok su Jefta, i družina sa vaspitačima čistili bazen. Mi smo obilazili terene i sakupile smo dve pune vreće smeća. Bilo je veoma naporno, ali mi nismo odustajali, jer smo shvatili koliko je važno da radimo to što su nam Milan i Oliver predložili. Drugarice i ja smo čisteći ugazile u neko blato. Do tada nam je bilo dosadno, a onda je Jelena počela da kuka: ''Lele, majke, potonućemo, lele, lele!'' Danijaela i ja smo se toliko smejale da nam je sakupljanje smeća postalo zabavno. Dok smo se mi smejale snažni dečaci su čistili bazen. Vaspitači Oliver, Milan, Saša i naš drug Jefta su izbacili jedno desetak kolica prepuna osušenog lišća i trave, kamenja i blata. U bazenu se nalazila jedna, ne tako mala, bara. Saša je vadio kamenje, dok su Mirsad i Milan lovili žabe i daždevnjake i prenosili ih u obližnju rečicu. Ulovili smo 5 žaba i 6 daždevnjaka. Jefta je sa čika Oliverom i Trifunom sakupio sve otpatke iz bazena. Trifun je malo zabušavao, dok su Trifun i Oliver gurali kolica. Milan je pristigao Saši u pomoć, čim je bezbedno preneo žabe i daždevnjake na sigurno. Oni su još oko sat vremena čistili bazen, a mi smo se igrali badmidton i odbojku sa decom koja su pristigla, jer su završila sa čišćenjem oko Odmarališta. Pre toga smo još jednom prošetali oko terena i prikupili još nešto preostalog smeća. Tereni su izgledali predivno, dok bazen kao da je bio na nekom nebu. Bili smo prezadovoljni.

   Ova čišćenja su nam baš bila naporna, ali nam nije ništa škodilo da malo sredimo našu okolinu i spasimo neke ugrožene životinje. Sada uživamo u prelepim i čistim terenima i bazenu. Milanova radionica je bila super, a i red je bio da i mi damo mali doprinos u očuvanju prirode.

Natša Šavelić

   EKOLOŠKE PORUKE

   Nakon završetka Milanove priče o Ekologiji počeli smo da pišemo poruke. Prva poruka je bila Milanova, a onda smo i mi počeli da smišljamo svoje poruke:

   Čuvaj prirodu, ne bacaj smeće. Katarina

   Ne seci šume. Žarko

   Ne zagađuj prirodu i vazduh. Kaća i Žarko

   Sačuvaj prirodu za našu novu generaciju.  Suzana

   Nemojte zagađivati reke.  Milan

   Sačuvajte biljke zbog čaja. Milica

   Ne ubijajte životinje.  Žarko

   Da bi nam priroda bila čistija bacajte smeće u kantu.  Nataša

   Ne bacajte smeće, tako zagađujete cveće.   Trifun

   Sačuvajmo prirodu zbog zdravijeg života.    Suzana

   Voli prirodu, i ona će tebe.  Milan

   Ne bacaj smeće gde se voda kreće.  Sanja

   Čuvaj prirodu, jer je ona naše najveće blago.  Žarko

   Očuvaćeš prirodu ako ne pališ vatru.   Katarina

   Ne bacajte smeće gde netreba. Ratko

   Ne secite šume, potreban nam je čist vazduh. Anita

   Ne bacajte benzin u vodu. Ratko

   Ne gazi travu jer će nafta da dođe u Moravu.  Jefta i Mirsad

   Ne ubijaj ptice jer nam cvrkuću i ukrašavaju prirodu.  Jelena

   Ne vozite mnogo kola da bi vaša deca bila zdrava.  Ilija

  Milica i Jelena

PIROT I OKOLINA

   Nakon doručka krenuli smo u Pirot i u manastire u okolini. U autobusu Milan nas je opet zamajavao njegovom pričom o Sunđer Bobu, a kada smo ušli u Pirot i videli jednu tvrđavu rekao je da tu živi zmaj koji zimi dolazi kod nas da bi grejao decu koja su tada na kampu. Kada smo stigli, videli smo kuću gde su snimani filmovi Zona Zmfirova i Ivkova slava. Pre nego što je pretvorena u muzej ta kuća je pripadala izvesnom Hristi Hadži Jovanoviću (Malom Risti, visokom metar i pedeset), trgovcu iz Pirota. Ispred kuće smo napravili nekoliko zajedničkih fotografija, a zatim smo sa kustosom muzeja obišli kuću i videli sve antikvitete i pirotske ćilime. Posle toga krenuli smo u manastir Svetog Jovana Bogoslova kod sela Poganovo. Kad smo stigli pojeli smo jaja koja su monasi poslužili za sve posetioce, potom smo čuli priču o nastanku manastira i njegovom sedmovekovnom životu. Iz tog manastira otišli smo u sledeći manastir Sveta Bogorodica u Sukovu. Ovaj manastir ima mali zoo vrt u kome se nalaze nojevi, paunvi, kokoške, guske, ovčice i jedna mala kuca. Posle ručka, koji smo imali u trpezariji oca Ljube jedinog sveštenika u ovom manastiru, vratili smo se u Pirot. Odmah smo otišli u poslastičaru gde smo jeli kolače i pili sok. Najzanimljivije u Pirotu nam je bila igra ''senki'' u kojoj smo svi zajedno jedan iza drugog pratili i imitirali prolaznike. U početku nam nije išlo dobro, ali kasnije smo se uvežbali i bilo je super. Posle Pirota krenuli smo nazad u Odmaralište, ali smo usput svratili u još jedan manastir, manastir Svetog Đorđa u Temskoj. To je jedan mali manastir sa puno cveća koji održavaju monahinje. Od monahinja smo dobili punu kesu lizalica. Tako nam je prošao dan izleta posle kog smo se vratili umorni, ali i puni lepih utisaka i doživljaja sa putovanja.

Suzana Tasić

Na Slađinoj radionici smo pravili gnezda, a onda hvatali jaja...

Večeras nam je poslednje veče u Divljani. Bilo nam je fenomenalno!

Nadamo se skorašnjem ponovnom viđenju u Divljani!

ĆAO!

Last update: 29. 4. 2006. 09:35