Gradska organizacija Crvenog krsta Nis

Odmaralište ''Gaj'' u Divljani

Nakon dugog i napornog puta (pročitaj tekst Nikole Petkovića ''Nikako da krenemo'') stigli smo u Odmaralište. Na prvi pogled na ''Gaj'' pomislih: ''Ko zna, možda unutra i nije tako uređeno?!'' Ali, po ulasku u Odmaralište, sve mi je postalo jasnije. Stvarno sam se oduševio fenomenalno uređenom i stilizovanom enterijeru ovog Odmarališta.. Kada sam se smestio u sobu, prvo što mi je zapalo za oko bili su kreveti, uredno namešteni – baš onako kako ja volim. Nakon toga sam otvorio vrata kupatila. Sebi sam rekao da neću izlaziti iz ove prostorije, i da ću se ostalih dana stalno kupati kao nikada do sad, jer u hotelu ''Srbija'', gde ja živim to nije moguće.

Ovo do sada je bilo onako, moji prvi utisci. Sada ću vam reći nešto više o odmaralištu ''Gaj''. Odmaralište je svoj sadašnji izgled dobilo u zimu 2004. godine, kada je renovirano. U njemu su do tada živela raseljena lica. Zgrada ima dva sprata i raspolaže sa 15 četvorokrevetnih soba, od kojih svaka ima sopstveno kupatilo i centralno grejanje. U prizemlju se nalazi velika pokrivena terasa koja, kada je lepo vreme, može poslužiti kao učionica. Osim terase, u prizemlju postoje i mnoge prostorije koje mogu da posluže kao sale za sastanke, a tu se nalazi i biblioteka i TV sala. Takođe, u ovom našem Odmaralištu postoji kompijuterska sala u kojij je dostupan internet i projektor... mislim da će naš boravak ovde biti zaista prijatan.

Nadam se da sam vam verno opisao ovo prelepo odmaralište, i svima bih poželeo prijatan boravak ovde.

Stefan Đurić, Niška Banja

Ekologija

Prva radionica u Školi prirode bila je ekološka. Na ovoj radionici od Sanje, Milana i Saše smo saznali šta je Ekologija, šta proučava, koji sve zagađivači postoje, šta je to ozon, a šta ozonska rupa. Takođe smo saznali Šta su to ultravioletni zraci, šta izaziva ''efekat staklene bašte'', i još mnogo toga. A evo ponečeg malo o tome:

Ekologija je nauka koja proučava živi svet, odnos između žive i nežive prirode, kao i način na koji se živa bića prilagođavaju načinu življenja na zemlji u veštački izmenjenim uslovima. Najveći zagađivači prirode su: fabrike, automobili, brodovi, avioni, kisele kiše...

Ozon je omotač oko Zemlje, a njegov zadatak je da spreči da štetni ultravioletni zraci prodru na Zemlju. Kada se ozon ošteti (zbog dejstva freona, gasova iz rashladnih uređaja i bočica dezodoranasa) nastaju ozonske rupe, a ultravioletni zraci prodiru do živih bića i mogu na njima izazvati štetne, pa čak i smrtonosne posledice.

Kisele kiše nastaju kada se sumpor-dioksid, sumpor-monoksid iz izduvnih gasova pomeša u atmosferi sa vodenom parom koja se kasnije kondezuje i pada kao kisela kiša. Kada padnu na temlju, takve kiše zagađuju zemljište, vode, šume...

Efekat staklene bašte prouzrokuje to da se zbog poremećenog hlađenja naše planete prosečna temperatura na Zemlji svake godine poveća za nekoliko stepeni. To dovodi do otopljavanja leda, povećava se nivo mora i dolazi do čestih poplava.

Milan i Sanja su nas baš zabrinuli. Mislim da niko od nas neće više nikada bacato otpatke van kante za smeće.

Olivera Petković

Mala škola prirode

Danas, 4.7.2005. godine u odmaralištu ''Gaj'' u Divljani održana je radionica koja će nam poslužiti za lakše snalaženje ovde u prirodi. Školu prirode vode Milan, Saša i Sanja. Okupili smo se na velikoj terasi Odmarališta i realizatori Crvenog krsta su nam, odprilike sat vremena, pričali o orijentaciji u prirodi. Jedan od realizatora, Sale, je doneo jedan instrument sličan kompasu – busolu, i objasnio nam kako možemo da je koristimo. Sem toga, bilo je još i priče o lakšem snalaženju u prirodi pomoću kompasa, mahovine, panjeva, crkvi – pravoslavnih i katoličkih, grobova itd.

Nije bilo dosadno, ali mene orijentacija ne interesuje baš puno. Sanja je neprestano slikala, dok su se Milan i Sale pokušavali da nam pojasne neke stvari. Na kraju, pošto je preostalo još malo vremena odlučili smo da odigramo jednu igru. Igrali smo igru ''Cucaca''. Iako nam je igra na prvi pogled delovala glupo, svi smo je igrali i strašno se smejali. Ova radionica je do sada bila jedna od zanimljivijih, mada ima žestoku konkurenciju.

Miloš Velikinac

Intervju sa Marijom Lolom Urošević

Marija, Lola, je moja drugarica iz detinjstva. Znam je od 1993. godine. Imamo isto društvo i super se družimo. Intervjuisala sam je jer želim da je i drugi na ovom kampu bolje upoznaju.

Fikreta: Kada si rodjena?

Lola: Rodjena sam 20. 5. 1990. godine.

Fikreta: Gde si rođena, u kom gradu?

Lola: U Novom Sadu.

Fikreta: U koju školi ideš?

Lola: U Čegar.

Fikreta: Šta si u horoskopu?

Lola: Bik.

Fikreta: Gde voliš da izlaziš?

Lola: Često odlazim u diskoteku u Novom Selu.

Fikreta: Koju muziku slušaš?

Lola: Volim Željka Joksimovića, mislim da je najlepši pevač, i Boža Nikolić može da prođe…

Fikreta: Da li si išla na Željkov koncert kada je bio u Nišu?

Lola: Da, išla sam i mnogo mi se svidelo.

Fikreta: Tvoja omiljena pesma?

Lola: Ikona od Bože Nikolića.

Fikreta: Tvoj omiljeni film?

Lola: Samo ti piši Peti element i Crni lepotan.

Fikreta: Da li ti je lepo na kampu?

Lola: Lepo, ali dosadno, Sanja mi je dosadna!

Fikreta: Da li se ovde lepo provodiš?

Lola: Da, pa lepo mi je, mnogo mi je lepo!

Fikreta: Da li ti se dopadaju igrice na kampu?

Lola: Zavisi koje, lepa je ona ''Vetar duva''.

Fikreta: Najlepši dečko sa kampa?

Lola: Meni su mnogo slatki Stefan i Dragan (moj sadаšnji zet).

Intervju vodila: Fikreta Salijević

Intervju sa Fikretom

Fikreta je moja drugarica. Živimo zajedno u Domu već trinaest godina nerazdvojne smo. Evo, ovo je ona:

Lola: Kako se zoveš?

Fikreta: Fikreta Salijević.

Lola: Šta si u horoskopu?

Fikreta: Škorpija.

Lola: Kada si rođena?

Fikreta: Rođena sam 30. 10. 1990.

Lola: Da li imaš dečka?

Fikreta: Da, imam ga.

Lola: Kako se zove, gde ste se upoznali?

Fikreta: Kema Ibrahimović, upoznali smo se u Domu.

Lola: U koju šolu ideš, koji si razred?

Fikreta: Osnovna škola Čegar, sedmi sam razred.

Lola: A tvoj dečko, u koju školu ide?

Fikreta: Ide u ''Žiž'', prvi je razred.

Lola: Koja je tvoja omiljena igračka.

Fikreta: Plišani meda.

Lola: Tvoja omiljena serija?

Fikreta: Sve španske: Rubi, Zagrli me čvrsto,Žađe, Ljubav je kocka, Nevestin veo.

Lola: Omiljeno jelo?

Fikreta: Pica sa kečapom preko... ustvari mrzim picu; volim sladoled od vanile, samo bi to jela.

Lola: Da li na kampu ima slatkih dečaka?

Fikreta: Nijedan, svi su ruzni(sala mala)

Lola: Dali spavas u pidžami?

Fikreta: Naravno.

Marija Urošević

Poruke ljudima

Ne secite drveće! Trifun

Sadite drveće! Mirjana

Neberi zeleno! Milovan

Ne lomite drveće! Danijel

Život je jedini sačuvajmo prirodu! Stefan i olja

Ne zagađujte okolinu! Mirjana

Filtere na fabrike! Trifun

Vodonik, gorivo budućnost! Trifun

Manje stetnih materija! Milovan

Bacite smeće u kantu! Danijel

Jaoj! Sanja

Štednja! Trifun

Ne pušite! Ana

Droga ne , sport da! Ibra

Ne uništavajte svoj život! Veki

Reciklirajte stari papir! Jovana

Poštedite život! Dragan

Čuvajte zelenilo! Marina

Ne zagađujte reke! Maja

Ne kidajte lišće, sadite ih! Miloš

Čuvajte u srcu životinje i biljke! Veki

Pare ljude kvare! Ana

Ne hodajte po travi, gazite putanjom! Jovana

Ne zagađuj okolinu! Jasminka

Ne bacaj smeće van korpe! Natasa

Budi prijatelj prirodi! Ana

Ne seci drveće, samo po potrebi! Jovana

Voli laste, ne avione! Veki

Pripremio: Veljko Kostić

IGRA KOJA DOVODI DO SVAĐE

Danas smo imali radionicu kod Slađane Pavić. Dobili smo zadatak da pročitamo priču i da je ocenimo. Imali smo dvadesetak minuta da ocenimo sve likove iz priče. Kada smo ocenili podelili smo se u pet grupa i zajedno smo sarađivali. Na kraju je trebalo da se izabere predstavnik grupe .Svaka grupa je odabrala predstavnika. Izašli su sva pet predstavnika, i trebalo je da dokažu zbog čega su oni u pravu. I tu je nastala svađa jer je svaki predstavnik želeo da bude u pravu. Onda su se oni tu svađali, dok nisu shvatili da nemaju dovoljno elemenata da dokažu svoja tvrđenja. Na kraju su videli da ih je igra naterala na svađu, i na drugačiju kumunikaciju između više ljudi.

Jovana Arsić

Raspevano u Divljani

Ako mislite da u Divljani postoje samo radionica i šetnje, pogrešili ste... Dan je protekao u zabavi, igri i radionicama. Iako mi radionica i nije bila tako zanimljiva, društvo i naše anegdote su mi pomogle da se prijatno osećam na radionici.

Posle škole u prirodi otišli smo da veceramo. Međutim, Sanja nam je prethodno rekla da spremimo neku imitaciju za večeras. Nisam ni slutio da će se uz imitaciju pevati i uz karaoke. Skoro smo se svi stideli i niko nije imao dovoljno hrabrosti da se za to prijavi. Ali, moja drugarica Olja mi je dala ideju da zajedno otpevamo neku pesmu. Odlucili smo da ta pesma bude ²Crni sneg ² koju pevaju Ceca Ražnatović i Aca Lukas i strepeli smo kako ćemo da je otpevamo.

Došao je i taj trenutak, trenutak kada je trebalo da zapevamo... Kada smo uzeli mikrofon u ruke, više nismo imali gde i zapevali smo... Čuo sam aplauz i sve mi je postalo mnogo lakše.

Pored našeg dueta mogle su se čuti i druge pesme koje su pevali moji drugovi iz odmarališta, a među njima su najistaknutiji bili Milovan Savić i Trifun Gojković koji su svojim pokretima i potezima zabavljali publiku.

Najinteresantnije je bilo kada je Oliver, jedan od realizatora u odmaralištu uzeo mikrofon u svoje ruke i zapevao. Dobio je zadivljujući aplauz koji je stvarno zaslužio.

Mogu reći još samo da je iz one treme nastala stvarno dobra zabava.

Stefan Đurić

INTERVJU SA SANJOM TASIĆ

Kada ovde u Divljani kažete ²Sanja² mnogi pomisle na strogoću. Kroz ovaj intervju videćete da čuvena Sanja i nije onakva kakvom je većina smatra...

Kako se zoveš ?

- Sanja Tasić

Koje si godište, ako nije tajna, i šta si u horoskopu ?

- Naravno da nije – 2.6.1984. (???), a u horoskopu sam pirana J

Od kada si realizator ?

- Što se tiče realizatora, animatora, rekreatora tiče sve ovo potiče od 2001. godine i vezano je za jato poletaraca i pčelica OI ²Josif Pančić².

Može li jedna anegdota iz tvoje realizatorske karijere ?

- Može, samo da se setim... I dalje se ne sećam J

Šta ti je hobi ?

- Ima toliko toga što radim u slobodno vreme, ne znam da li mogu nešto da svrstam kao hobi. Tu su: Džudo, izviđaštvo, fudbal, sportsko padobranstvo...

Izgleda da voliš ekstremne sportove?

- Da, to mi je jako zanimljivo, dinamično, pa sam se oprobala u jednom, to je padobranstvo.

Šta studiraš i kakav si student ?

- Pre bih rekla da stagniram nego što studiram. Da bih završila višu trenersku ostalo mi je još četiri ispita, ali tu pored mog zalaganja utiču i razni drugi faktori, tako da ne mogu precizno da ti kažem kakav sam student.

Najviše voliš...

- Životinje. Izdvojila bih svog psa Gricka, mačku Čupku. Volim sport, čairski park , ²Radnički², i da ne zaboravim volim puno da jedem, baš uživam u hrani.

Šta je, po tebi, ljubav ?

- To je kada se sjedini : poverenje, poštovanje, tolerancija, vernost, nežnost.

Kada si se prvi put zaljubila ?

- Bilo je to odavno, neke 1986, ni manje, ni više zaljubila sam se u Žarka Lauševića, ja se toga ne sećam, ali mi pričaju o tome.

Da li si zaljubljena ?

- Tu i tamo.

Tvoj najveći uspeh...

- Uspešno završen kurs padobranstva sa skokovima. A možda još ponešto što za mene predstavja uspeh, a vama neće biti zanimljivo...

Tvoja životna želja...

- Da se zaposlim i radim neki posao iz domena bezbednosti.

Nešto za kraj...

- Ovom prilikom bih pozdravila vašeg urednika i realizatora Milana. Primetila bih da većina vaših tekstova nosi njegov pečat, da u vašim ''Novostima iz Gaja'' ima dosta cenzure, kao i previše izmišljotina, te se bojim da ovo ne postane još jedna u nizu ²žutih² strana na internetu, tako da tražim autorizaciju nad ovim tekstom.

Pozdrav...

C-M-O-K

Cmok!

Intervju vodila: Olivera Petković

O MAČKAMA

Danas smo Fikreta i ja izašle napoje i ugledale jednu kutiju. Tada sam joj ja predlozila da јој priđemo. Kada smo prišle videle smo četiri male mace. Odlučile smo da im damo imena. Prvoj maci smo dali ime Fikreta, drugoj Jovana, trećoj Lola, četvrta je bila Marina. Uzele smo ih u ruke i igrale se sa njima. Uzela sam macu Lolu i ljubila joj sapice i nogice.Fikreti je to bilo smesno. Tada smo počele da se smejemo. Mrak je počeo da pada, Fikreta i ja smo pošle da peremo ruke a odmah zatim smo krenule na veceru ali sam se ja vratila, pogledala ih i pomislila u sebi: "svakog dana ću ih posećivati".

MAČKE SU MOJE OMIJENE ZIVOTINJE!!!!

Fikreta, Lola

RADIONICA SA TETA SLAĐANOM

Jutros, kada smo bili na radionici sa teta Slađanom radili smo priču. U toj priči se radi o školi i o jednom događaju. U tom školskom događaju radi se o učeničkom iskorišćavanju situacije. Nastavnička nepažnja dovela je učenike u iskušenje kojem nisu mogli da odole. Otvoren dnevnik je privukao učenike sebi i to je, zamalo, dovelo to odeljenje u propast! Jedna grupa učenika je upisivala ocene, druga je to naređivala, treća je sedela u svojim klupama dok je četvrta grupa bila u drugoj učionici i radila kontrolni zadatak. Kada se sve saznalo, razredna tog odeljenja je odlučila da ne kazni učenike i da to prećuti na nastavničkom veću. Ali,ostao je nerešen problem....Nastavnica srpskog je primetila kod nekog učenika ocenu za koju je bila sigurna da nije dala. Medjutim, devojčica je odgovarala i opravdala svoju ocenu. Mi smo se zbog toga okupili i razjasnili grešku nastavnika i takođe đaka.

U mojoj grupi se radilo o deci koja su sedela i gledala šta drugi rade. Treća grupa je samo pisala nešto bez veze, o čemu nema podataka u čitavoj priči. Teta Slađa je mnogo objašnjenja trazila, ali pošto smo mi nešto pisali bez veze nismo mogli da objasnimo o čemu se radi.

Teta Slađa je bila divna na toj radionici ali je bilo kidanje od smeha.

Meni je ovde u Divljani super, i na ovim radionicama sa Teta Slađom.

Želim svima onima koji dođu u Divljanu, i da se lepo provedu na radionicama.

Jasminka Salibašić

POTERA ZA LOPTOM

Kada smo otišli na teren uhvatili smo se za odbojkašku loptu. Zatim su prišla i druga deca ovog kampa i jedan deda koji nam se prestavio kao Mita palačinka. Nastavili smo i dalje da pričamo, deda se samo smejao jer smo samo bacali loptu daleko i da njemu bacimo visoko i on ne može da je uhvati, ali počeo je da priča da ne bacamo daleko loptu. Lopta je stalno išla u travu i preko ograde, tako smo stalno trčali u tu travu koja je bila do pojasa. Ali deda je rekao ta trava treba pod hitno da se pokosi. Posle je deda bio u centru pažnje, svi su gledali u njega i smejali mu se. U tom trenutku je lopta otišla u travu kada da je došao jedan naš drug da nas slika, veoma dugo smo se slikali, a na loptu potpuno zaboravili. Došao je trenutak da se vratimo hotel, realizator Saša je pitao gde je odbojkaška lopta. Mi smo lutali neki su krenuli kući, ali se niko nije vratio po loptu. Tražili smo je po gustoj travi gde se nalazilo mnogo puževa.Deda je stajao i govorio leva,desno,ne tamo,i jako je bio smešan.Nakon pet minuta dugog traženja lopte jedva smo je našli jer je bila na drugoj strani terena.I tako je trajala potera za loptom po terenu.Mita palačinka Lola naš domar.Kasnije smo saznali da su ga zvali «Pink dedica».Naša drugarica iz prehodne grupe zvali su ga Pink dedica,zato što gleda «Pink» preko svojih naočara.

Nataša Petković

Smešni konopci

Do početka radionice dan mi je bio vrlo dosadan, ali došlo je vreme za ono što sam čekao ceo dan. To je škola u prirodi. Izašli smo u 12h i čekali da počnemo sa radom. Posle nekoliko minuta škola u prirodi je počela. Svima su podelili pertle, a prvo sto mi je palo na pamet je da ih stavim na patike. Ipak to nisam uradio. Počeli smo sa pravljenjem čvorova. Dok smo pravili čvorove, dosadni insekti su sve više dosađivali. Iznervirao sam se i ubio jednu muvu. Bilo mi je veoma žao, ali sam bio prinuđen tako nesto. Sada moram da se vratim na temu, a to je škola u prirodi. Radili smo različite vrste čvorova, ali ja nisam uradio ni jedan. Čvorovi su imali veoma smešna imena to su “Burence, Lisice, Ambulantni čvor i zastavni”. Kada smo završili igrali smo igrice koje se zovu “Cucaca” i “Ugi Bugi”. Kada sam se vratio u sobu sve me je svrbelo od dosadnih kumaraca.

JAJASTA ŠATORIZACIJA

Danas je 8.7.2005. odmah posle doruka imali smo psihosocijalnu radionicu. Naš zadatak je bio da od ponuđenog materijala koji se sastojao od kanapa, papira, lepka, selotejpa i nalepnica sa oznakom Crvenog krsta napravimo sto čvršće gnezdo za jaje. Slađa nas je razdvoila u pet grupa u kojima je po jedan učesnik bio hendikepiran odnosno bile su mu vezane ruke i oči ili mu je stavljana vata u usi kako ne bi mogao da čuje. Svi su se trudili da naprave sto čvršće gnezdo. Kada smo završili sa pravljenjem gnezda svi smo izašli napolje, a Slađa, Milan i Oliver su stajali na prozoru na gornjem spratu. Zadatak je bio da po jedan član iz ekipe stane ispod prozora i sa gnezdom u rukama vezanih očiju hvata jaje koje bi Slađa bacila sa prozora. Moja grupa i još dve su uhvatile jaje koje je Slađa bacila a oni učesnici kojima je jaje palo pravo na beton morali su na kraju igre da počiste ta razbijena jaja.

Posle te radionice imali smo malu pauzu, a zatim smo svi izašli napolje na radionicu koja se zove Mala škola prirode. Tu smo imali zadatak da sami namestimo šatore. Sanja, Milan i Saša su nas razdvojili u dve grupe i dali nam dva spakovana šatora. Moja grupa je dobila sator po imenu Amerikanac. Bilo nam je veoma zanimljivo da sami postavimo šator a kada nam nesto nije išlo od ruke tu bi se našao Milan koji bi nam pomogao. Sanja nam je jos pokazala kako se prave vešalice za garderobu i korpe za smeće od kanapa i kocica. Posle večere ćemo da idemo napolje i zapalićemo logorsku vatru ispred šatora.

Jovana Živić

Iznenađenje na logorskoj vatri

Svanuo je i taj dan, dan koji sam godinu dana čekao...To je bio moj rođendan.Već sam pretpostavljao da ce mi moje društvo prirediti neko iznenađenje, ali nisam ni sanjao da će u tome učestvovati i ostali.

Tog dana su me svi izbegavali, jer su hteli da mi ne kažu za iznenađenje u kojem je učestvovalo osoblje Crvenog krsta, kao i sva deca sa kampa.

Posle večere otišli smo u svoje sobe da se spremimo za logorsku vatru. Krenuo sam sa drugaricom Anom ka mestu gde je trebala da bude logorska vatra. Zauzeo sam mesto i posle nekoliko minuta, bata Oliver je krenuo sa svojom muzičkom tačkom.

Pevasmo mi tako jedno pola sata, a onda odjednom realizator Saša pozove moju drugaricu Anu i onda je Oliver počeo da najavljuje neku veselu pesmu koju će da otpeva. A, ja i nemisleći na moj rođendan pitao sam se koju li će to pesmu da otpeva. Krenuvši sa svirkom ukapirao sam da je to u stvari rođendanska pesma. Iznenadio sam se, ali čim sam pogledao na drugu stranu video sam Anu koja je nešto nosila u ruci, to iznenađenje postade još veće. Nakon toga Ana mi je uručila poklon i stvarno sam bio presrećan zbog toga što su se setili da mi je rođendan i što su mi kupili poklon. Ali, iznenađenje je postalo još veće kada sam ugledao tortu i stvarno sam bio zapanjen time. Veče je proteklo u smehu i muzici i ovo veče mi je bilo najlepše u životu.

Ovom prilikom bih se zahvalio svima kojima su učestvovali u stvaranju iznenađenja za moj rođendan, a posebno našoj kuvarici koja je pripremila odličnu i veoma ukusnu tortu.

Stefan Đurić

hotel ,,Srbija”, Niška Banja

OBLAČNO, LEPO VREME ZA PUTOVANjE

Juče 07.07.2005.isli smo na izlet, bili smo podejeni u tri grupe koje su bile jedan džip i dva kobija. Prvo smo išli u manastir Sukovo koji je posvecen Bogorodici. Tamo smo videli ovce, paunove, nojeve...zati smo išli u manastir Poganovo.manastir je posvećen Jovanu Bogoslovu. Čuli smo nešto o tom manastiru i saznali da je osnovan u XIV veku. Konačno smo stigli na bazen gde smo bili očarani lepotom prirode. Nestrpjivo smo ćekali zvižduk pištajke i odmah smo pojurili u vodu. Kupali smo se neko vreme, posle smo jeli sendviče i pili sokove, zatim smo igrali košaku, odvojku badmiton. Onda smo ušli u vodu, ošušili se i pošli u Pirot. Kada smo stigli u Pirot, pili smo limunadu i jeli sladoled u poslastičarnici u centru Pirota i šetali smo se. Posle smo pošli kući u odmaralište u "Gaj". Bili smo umorni i gladni.

Nataša Petković

STARI HRASTOVI I MANASTIR U DIVLJANI

Šesti dan boravka u Divljani nije nam protekao u odmaralištu. Nakon doručka i Slađine poslednje radionici krenuli smo u obilazak nekih znamenitosti u Divljani... Posetili smo dva stara hrasta i manastir u okolini našeg odmarališta....

Veruje se da su hrastovi stari preko 300 godina. Iako je to dug vremenski period oni odolevaju i vremenu i vremenskim neprilikama. Njihove grane ponosno streme ka nebu kao da hoće da pokažu da im vreme ništa ne može učiniti. Vrlo često se oko njih može čuti graja nestašne dece. Jedna čitava četa može stati u njihovom srcu, odnosno njihovom deblu. Meštani i svi dobronamerni ljudi veruju da su oni zaštitnici ljudi. Veruje se da u njima žive dobre vile. Za vreme seoskih svetkovina hrastovi kao da ožive... Oni se za tren vraćaju u dane prošlih vremena i ostaju ponosni i gordi da i dalje motre na nas, obične ljude.

Veruje se da je manastir prvobitno gradjen na poljani u blizini mesta na kome je sada stacioniran. Međutim, koliko se danju gradilo, toliko su noću vile rušile i manastir je morao biti sagradjen na sadašnjem mestu. Kasnije, za vreme Turaka je ponovo srušen ali su ga meštani ipak obnovili. Nalazi se na predivnom mestu i zato stalno biva posećen. Poseduje čitavu riznicu vrednih fresaka! Najstarija datira iz XIII veka i ima neprocenljivu vrednost. Na par koraka od manastira se nalaze grobovi ruskih monahinja koje su svojevremeno bile u ovom manastiru....

Mirjana Kitić

INTERVJU SA KUVARICOM

1. Kako se zovete?

- Nadica Kocić.

2. Pošto ste žena, a kako se ženama ne postavlja pitanje koliko ima godina, ako ste voljni možete li nam reći koliko imate godina?

- Hoću da vam kažem i imam 39 godina.

3. Od kada radite u organizaciji ’’Crveni krst’’?

- Od 2001. godine i počela sam sa radom u narodnoj kuhinji.

4. Koje jelo najviše volite da spremate?

- (Začuđeno) Koje jelo? Pa,volim sva jela!

5.Od kada se profesionalno bavite kulinarstvom?

- Od 1991. godine.

6. Dali ste udati i kolilo dece imate?

- Jesam i imam dve ćerke. Jel treba i koliko imaju godina?

7. Pa, može i to!

- Imaju po 18 i 16 godina.

8. A, to je ona slatka devojka koju sam sreo ispred Odmarališta. Mnogo je lepa! Da li ima dečka ili je možda udata?

- Pa kako može biti udata tako mlada, a za dečka pitaj nju! A, a… zato si ti došao za intervju!

9. Da li više volite da spremate slatka, ili možda slana jela??

- Šta misliš? Najvise volim da spremam kolače, ma volim sve da spremam!

10. Koje je vaše omiljeno jelo?

- Volim sva jela i nemam baš neko specijalno!

11. Čekajte, kada bi ste kuvali "nešto za svoju dušu", skuvali bi ste?

- Ne znam šta!

12. Recept dana je:

- Musaka: Ocistiti krompir i iseći na kolutove. U drugoj posudi pržiti mleveno meso sa crnim lukom i začiniti vegetom, posoliti i zabiberiti. Podmazati plek zejtinom i ređati: kompir, mleveno meso, krompir i staviti da se zapeče .Legirati jajima i mlekom.

13. Šta će sutra biti za ručak?

- Čorbasti pasulj, sa slaninom kupus i sladoled.

14. Da li ste i kao mala hteli da se bavite ovim poslom?

- Nisam!

15. Pošto "Crveni krst" učestvuje u kampanjama dobrovoljnog davanja krvi, da li ste nekad davali krv i koja ste krvna grupa?

- Nisam davala krv, a grupa sam nulta negativna.

16. Da li možete da spavate od buke koju pravimo noću?

- Ne!!!

Stefan Đurić

Na Pecinoj radionici

Danas 8.7.2005. god. posetili smo tu čuvenu Pecinu radionicu. Peca je inače jedan od realizatora ovde u odmaralištu i drži kompijutersku radionicu.

1. Kad i gde ste rođeni?

-1968. god. u Raškoj.

2. Da li se sećate bolnice?

- Kao kroz maglu..., ali ne sećam se.

3. Šta ste po profesiji?

- Pa sad, to je teško pitanje. Crvenokrstaš, recimo, administrator računarske mreže.

4. Od kada ste realizator?

- Pa znaš kako, nismo do sada imali ovakve kampove, tako da sam realizator tek pet dana, inače u ”Crvenom krstu” sam od 1999. god.

5. Može li jedna anegdota iz vaše karijere?

- Čekaj da vidim nešto .

Ne mogu sada da se setim neke smešne i zanimljive .

6. Da li ste oženjeni

- Nisam.

7. Jestel li zaljubljeni?

- Pa i nisam baš.

8. Koliko ih ima ?

- Orginalno ih ima 10.

9. Šta deca rade na vašoj radionici .

- Kucaju tekstove koje su novinari pisali, crtaju, unose tekstove u našu WEB stranicu na Internetu, isto tako i uredjuju fotofrafije za internet.

10. Ko je najbolji?

- Svi se oni trude, a najviše se zalaže Ibra.

11. Kako vam rade kompijuteri?

- S obzirom na to da su to stari kompijuteri dosta dobro rade, služe svrsi.

12. Šta vam od opreme ovde nedostaje?

- Kvalitetnija veza s internetom i skeneri.

13. Koju konfiguraciju imate kod kuće?

- Imam više konfiguracija, a najača je barton 2500.

14. Intel ili AMD (procesor)?

- Pa zavisi zašta. Za kuću AMD, a za ozbiljne poslove intel.

15. Videla sam da znate da napravite mrežice za koš, a kako igrate košarku?

- Slabo.

16. Šta najviše volite da radite na kompijuteru?

- Da programiram.

17. Primetili smo da igrate stoni tenis na terasi, pa kako vam to ide?

- E, tu sam malo bolji.

18. Danas smo ovde podizali šatore, jedan od njih je bio vaš, primetili smo da

je zabuđao, pa vas zato pitam, kad ste zadnji put kampovali.

- Ima više od 10 godina, zato sam ga i danas doneo, da vidim da li su ga miševi

pojeli, ali kao što vidite nisu.

19.Vaša zivotna želja?

- Hm, to je teško pitanje, da Srbija postane ”super sila” u softvereskoj industriji.

20. Nešto za kraj?

- Za kraj ja ću tebe da pitam kako ti se sviđa kamp i da li misliš da ovo što mi radimo ima smisla.

- Kamp je super, sviđa mi se. Naravno da ima smisla.

Olivera Petković

Čika Dragan

Čika Dragan ovde u Divljani pomaže kuvaru. On nam servira hranu i uvek nam donese sladoled više posle ručka. Mi ga obožavamo. Njegova žena je takođe ovde sa nama i insistirala je da prisustvuje davanju intervjua.

1. Kako se zovete?

- Dragoljub Kalinić, a umetničko ime mi je Kale.

2. Kada i gde ste rođni?

- U Nišu, 6. 10. 1948. godine.

3. Da li se sećate bolnice?

- Ja sam u kući rođen, U Nemanjinoj ulici br. 48.