PUTOVANJE

    Krenuli smo u subotu. Trebalo je da krenemo u 9 i 30, ali pošto su neki kasnili otprilike to je bilo u 10. Kada je trebalo da krenemo prvo smo se svi zajedno slikali,  a dve najmanje i najslađe devojčice, Radica i Anita, su se slikale same. Kad smo ušli u autobus svi su piočeli da jedu čips, a skoro niko nije znao gde idemo. Nikome nije bilo dosadno, svi smo se upoznali i stekli novo društvo i nikome nije bilo loše. Svi su se premeštali, skoro niko nije mogao da spava, a dve predivne vaspitačice Žaklina i Slađa imale su previše razumevanja. Posle smo malo slušali muziku i gledali film. I svako je delio sa svakim slatkiše i slaniše.

    Prva pauza je bila kod restorana Tito, to je otprilike na pola puta do Niša i hteli smo da jedemo sladoled, ali nismo smeli zato što je možda bio bajat, ali su se neke devojčice snašle i kupile su lizalicu, a s jednom drugaricom smo se šalili da je moja snajka i snajka našeg  druga Trifuna, i da ćemo je deliti na pola. Posle smo ušli u autobus  i za sat vremena smo imali drugu pauzu ispred ispred Niša i tu su ušli naši realizatori na kampu iz Crvenog krsta. Pošto smo bili nestrpljivi svi smo pitali jednog od realizatora za koliko stižemo, a on je rekao za 15 minuta i tako dok smo pričali eto, vidi, putovali smo.

     Ratko je odjednom počeo da povraća u kesu, a nikome nije rekao, a posle smo opet pitali Milana  za koliko stižemo, on je rekao za pola sata, kako nas je on samo zamajavao. I posle dugog puta stigli smo u mesto Divljana. I svi smo bili srećni jer hotel i osoblje je zaista divno.

 

Danijela Tasić

HOTEL GAJ

    Ja sam Katarina i pričaću vam kakav je hotel gde se sa svojim drugarima provodim. Hotel Gaj u Divljani je prelep.Tu se nalazi 19 spavaćih soba, a i ostale prostorije: kuhinja, biblioteka, učionice, računari i tako dalje. Hotel je sređen uredno i zategnuto i pun ljubavi. Sa nama su i kuvarice, konobar, vaspitači, neki sportisti i drugi gosti. Svi oni su dobri prema nama, svi su druželjubivi, i svi se družimo. Zato smo svi tako dobro i zdravo, možda samo zbog hotela Gaj.

Katarina Marković

Igrali fudbal i odbojku...

SPORTSKE AKTIVNOSTI

     Nakon dugog putovanja stigli smo u odmaralište Crvenog krsta “Gaj”. Jedva smo čekali da vidimo prirodu, sportske terene i naravno naš smeštaj. Kada smo stigli išli smo na ručak, malo smo se odmorili i napokon krenuli na spoerske terene. Imali smo problema dok smo se malo upoznali. Naši vaspitači su poneli rekvizite. Do terena smo kratko pešačili, prolazili smo kroz malu, zelenu i lepršavu šumu, koja je bila malo blatnjava. Većina se žalila zbog blata, ali niko nije dozvolilo da mu blatnjava šuma pokvari raspoloženje. Bilo je dva terena. Devojčice su igrale odbojku, a dečaci fudbal. Vaspitači su se sa nama igrali odbojke, fudbala, badmintona. Lopte su letele na sve strane, a mi smo jurili za njima. Počela je da pada slaba kiša, pa smo morali da se sklonimo. Nakon kraćeg vremena kiša je prestala. Većina se šetala oko sportskog terena. Zelena trava je lepršala sa mirisima proleća, dala nam je hrabrosti da jedni s drugima pitamo, kažemo šta nam se sviđa, a šta smeta. Nekoliko sati pre večere, otprilike oko 17 časova otišli smo u odmaralište.                  

                                                                                                           Nataša Šavelić

Bojili jaja, jer sutra je Uskrs...

FARBANJE JAJA

     Posle odmora od putovanja, u subotu, otišli smo na kreativnu radionicu da farbamo jaja. Bojili smo temperama, voštanim bojema i sprejevima. Svako je farbao po jedno ili dva jajeta. Kuvarice su skuvale tridesetak jaja. Bila su šarena posle našeg bojenja. Pomagale su nam Jelena, Aleksandra, Slađa i Žaklina. Na jajima su bili nacrtani krstići, more, glava mačke, ptice, cvetići, zvezdice...

    Danas smo jaja odneli u manastir Svetog Dimitrija, koji nije daleko od odmarališta. Tu smo upoznali oca Serafima. Kucali smo se svi međusobno. Otac Serafim nas je primio lepo. Bio je ljubazan prema nama. Jednu korpu sa jajima smo ostavili ocu Serafima, monasima i monahinjama, a drugu smo vratilili u hotel.

Suzana Tasić

USKRŠNJI DAN

    Danas, na Uskrs, deca iz odmarališta Crvenog krsta su posetila manastir Svetog Dimitrija. Deca iz Udruženja su ponela u manastir korpe sa jajima. Posle manastira svi su otišli u hotel na ručak. Deca su zadovoljna hranom. U trpezariji je došli do zadirkivanja, Ratko Remištar je zadirkivao Katarinu Marković, a takođe je neočekivano poljubio Danijelu Tasić u obraz.Većina dečaka je svoje vreme provela igrajući se na kompjuteru.

Danas je Jelena Milenković pričala o Anriju Dinanu. Dečak po imenu Žarko je bio u ulozi Anrija Dinana, a ostala deca su bila ranjenici koje je on trebalo da izleči. Ovaj dan za decu iz Udruženja je bio vrlo poseban pa se nadamo da će tako biti i nadalje.

Jelena Marković

Kod starog hrasta

HRASTOVO DRVO

    Posle Jeleninog učenja o Crvenom krstu, otišli smo da vidimo hrastovo drvo staro oko 700 godina. Posle 20 minuta pešačenja stigli smo do starog hrasta. Uhvatili smo se svi za ruke i izmerili koliko je široko drvo. Oko drveta je bilo nas šesnaest. Pored njega smo se slikali i brali bele rade i maslačke. Tu je bila jedna česma gde smo svi pili vodu. Usput smo sreli jednu malu devojčicu koja se zove Kristina i ima četiri godine. Ona je htela da podje sa nama, jer nema s kim da se druži. Svom dedi je samo reklai da ide sa nama i počela je da mu maše. Milan ju je snimio i fotografisao. Rekli smo joj da ćemo doći po nju poslepodne, ali ona nije htela da pristane. Deda joj je rekao da će je dovesti kod nas kad odspava. Sa Jelenom smo se dogovorili da ćemo posetiti Kristinu kad budemo imali vremena. Po povratku Milan nam je pričao o Sundjer Bobu, koji je živeo u obližnjem Divljanskom jezeru, koje je presušilo, i da je zbog toga je Sundjer Bob morao da se odseli u Holivud i da tamo nastavi da snima crtaće.

Suzana Tasić    

FUDBALSKE AKTIVNOSTI

   Iz Odmarališta smo posle ručka krenuli do sportskog terena. Kada smo stigli tamo su bili neki dečaci iz Bele Palanke i mi smo ih pitali da zajedno igramo fudbal. Podelili smo se u ekipe. Ja sam bio u ekipi meštana, a u drugoj ekipi su bili: Jefta, Ilija, Žarko, Mirsad i Trifun. U početku je vodila Jeftina ekipa, sa 4:0. Nakon izvesnog vremena moja ekipa je dala gol. Iz moje ekipe je jedan dečak šutnuo loptu, a Trifun je hteo da je primi, okliznuo se i udario lakat, ništa strašno. Kad je Jeftina ekipa krenula u napad Žarko je izbio loptu do Jefte, on je hteo da je primi i oborio je dečaka iz moje ekipe. Jeftina ekipa je naglo počela da daje golove i dali su još deset, a mi još četiri. Mi smo predali utakmicu jer su neki dečaci morali da idu kuci u Palanku. Tada ih je realizator Milan zamolio da se zajedno slikamo kao jedan tim i da tu sliku stavimo na naš sajt. Utakmica je bila kvalitetna, protekla je u fer i korektnoj borbi i završila rezultatom 14:4 za Jeftinu ekipu. Sa Belopalančanima smo se dogovorili da i sutra odigramo neku utakmicu.

   Dok smo mi igrali fudbal, devojčice su igrale badmidton i odbojku i nisu stigle da navijaju.

Nataš Šavelić i Milan Staletović

NOVINARSKA RADIONICA

    Pored kreativne radionice na ovom kampu postoji i novinarska radionica. Ima nas šestoro koji pišemo tekstove, a naš realizator Milan ispravlja greške. Naša radionica se nalazi u biblioteci  odmarališta ''Gaj''. Veoma je zabavno. Pričamo sve i svašta, uzimamo knjige koje su nam potrebne, smejemo se, bolje rečeno uživamo. Svaki od nas ima poseban zadatak. Opisujemo događaje iz prethodnog dana. Pre neki dan Milan nam je pričao kako je upoznao Sunđer Boba  i njegove drugare. Rekao je da se kupao sa njim. Većina mu je poverovala. Želi da nam dan bude zanimljiviji. On pokušava da nam oko pisanja pomogne onoliko koliko može. Radimo intervjue sa vaspitačima, našim drugovima iz Kampa. Danas smo pisali o maskembalu, Jeleninoj radionici i mnogo čemu. Milan se trudi da prekuca sve naše radove i to zajedno sa Sašom stavi na internet, da bi ceo svet video šta mi ovde radimo. Nadam se da će ovako biti do kraja kampa.

Nataša Šaveljić